Umetnički Leksikon: Ivana Aranđelović

Da li znate kako izgleda bol? Da li biste mogli da ga vizuelno predstavite?

Dok razmišljate o tome, pročitajte Wolf Art intervju sa umetnicom Ivanom Anranđelović koja je na svoj način odgovorila na ovo, i još mnoga pitanja.

Ivana je rođena u Smedrevu, diplomirala je grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Na istoj akademiji je završila master studije iz crtanja, a trenutno je na master studijama iz istorije umetnosti u Istanbulu.

 

Kada i kako si odlučila da se baviš umetnošću?

– Nisam odlučila, to je bio prirodan sled događaja.

Ko su bili tvoji uzori na početku?

– Dok sam bila klinka dopadalo mi se da gledam i pokušavam da kopiram crteže starih majstora. U srednjoj me je zanimao impresionizam, pa se to posle prebacilo na ekspresionizam i apstrakciju.

A danas?

– To mi je uvek teško pitanje… danas više pažnje posvećujem umetnicima mlađih generacija, na one koji stvaraju ovde ili u inostranstvu. Nabrojaću ih nekoliko: Ljiljana Šunjevarić, Slobodan Stošić, Mia Ćuk, Milan Kulić, Tara Rodić, Nikola Velicki, Danja Tekić, Vanja Subotić, Nataša Prljević, C4 art group, Jagoda Micović, Ivana Bašić, Matthew Palladino, Yun – Fei Ji, Matt Leines, Murat Palta…

Na radovima pokušavaš da vizuelno predstaviš bol, kaži nam nešto više o samom procesu rada?

– Krenula sam da istražujem i da pravim male sveske sa crtežima koji prikazuju neki bol i metod lečenja. To sam doživela kao proces terapije, jer u periodu kada sam počela da radim crteže bola imala sam glavobolje. Crtanje i fokusiranje na razumevanje bola mi je nekako pomoglo da se opustim. Onda sam počela da komplikujem stvari, istražujem i ulazim dublje u problem. Na neki način, pitanje smrti i proces starenja i opadanja su prisutni u mom radu.

Master si završila u Istanbulu, kako je to uticalo na tvoj rad?

– U pitanju je drugi master koji još nisam odbranila. Radi se o masteru iz istorije umetnosti. Istražujem srednjovekovne islamske crteže za medicinske knjige. Tamo sam otišla sa idejom da istražim crteže koji su uticali na formiranje mog vizuelnog izraza. Mogla bih reći da je boravak bio uspešan jer je dopunio i iskristalisao neke stvari u mom radu, s obzirom da je interesovanje za onim što sam tamo pronašla postajalo i ranije.

Na čemu trenutno radiš?

– Radim na velikim crtežima na platnu „Oltar za kičmu“, paralelno sa tim radim na radu za Media Art festival „Kratka istorija Kovina“

Prema tvom mišljenju, najvažniji kulturni događaj u Srbiji je?

-…je… bio je Oktobarski salon, BITEF je još uvek, Fest… teška priča…

Šta je kič?

– Mnogo toga. Neki moji crteži su bili kritika novokomponovanim pristalicama indijske kulture i umetnosti, koji su mi bili patetični i neiskreni, nešto kao New Age. To sam doživela kao kič, zajedno sa neslućenim visinama koje su dostizali. Tako je nastala jedna serija radova, ali mislim da me nisu svi shvatili jer nisam imala KONCEPT (!)

Teme kojima se bavim su usmerene ka shvatanju i analizi bola. To je, prema mom mišljenju, opasno područje jer lako može da sklizne u patetiku. Patetiku doživljavam kao oblik neukusa i kiča.

Kič je svuda. Gomila „manifestacija“ i „festivala“ kulture su težak kič. Kič je deo savremenog društva i savremene umetnosti… Progutao nas je kao zdrav život i kombuha gljiva 😉

Šta smatraš za svoj najveći uspeh?

– Hmmm… to što crtam (?)

Imaš li svoj omiljeni rad?

– Ne. Ponekad me neki stariji rad koji sam uradila ispiriše da uradim nešto novo, ali ne bih rekla da mi je omiljen.

Kako, kada i gde nastaju sveske sa crtežima?

– Crteži u sveskama nastaju bukvalno svuda… sveske nosim sa sobom, uvek imam neku kod sebe. One su dnevničke beleške, introspektivna naracija. Mislim da su sveske najznačajniji deo mog rada.

Šta ti je nepohodno da bi napredovala u daljem radu?

– MECENA!

Šta smatraš za najveći kvalitet srpske savremene umetnosti?

– Uh… ima dobrih umetnika, nekih dobrih galerija, ali nije mi lako da izdvojim šta je nakvalitetnije.

Možeš li da nam preporučiš neki film?

– Hmmmmm… Rumunski film reditelja Radu Jude „Aferim!“ iz 2015.

Kako se informišeš o aktuelnim umetničkim događajima?

– Internet je dobro mesto za informisanje, recimo ja često proveravam SEEcult, Professional artist mag, protal Umetnik kao publika, Art space, DeMaterijalizacija umetnosti… facebook nudi toliko stranica vezanih za umetnost: hiperallergic, dangerous minds, artsy… Pratite KVAKU 22 😀

 

U maju je bila održana tvoja samostalna izložba u galeriji Štab, šta je tada bilo predstavljeno?

– U Štabu sam predstavila crteže i slike (mada mislim da ja ne slikam) pod nazivom „Procesi“. Izložba je obuhvatila radove nastale u poriodu od recimo 4 godine.

Kaži nam nešto više o tome.

 Crteži i slike iz serije „Procesi“ predstavljaju introspektivnu naraciju i intimnu vizuelizaciju najčešće bola, telesnog ili mentalnog, nastalog fizičkim uticajem ili apsorpcijom društvenog i globalnog okruženja. Rad kroz procese omogućio mi je da u celini i kroz varijacije posmatram bol i telo; i da u njih implamentiram hronično lične i društvene promene koje su uticale na mene.

Imaš li u planu još neke izložbe?

– Da, imam u planu izložbu u Kvaci 22, i još mnogo toga, ali je za sada, rano govoriti.

 

 

Ostale Ivanine radove pogledajte na njenom Behance profilu!