Kad razmišljam o kolekcionarstvu uopšteno, shvatam da većina nas probirljivo i često uz dosta ulaganja gomila određene predmete, i to nam pruža izuzetno zadovoljstvo koje mogu porediti samo sa emocijama koje smo proživljavali još u detinjstvu. Neko ko voli da kuva, traga za zanimljivim začinima, neko čuva karte sa koncerata, dečaci sakupljaju makete automobila , devojke časopise. Jedan od najskupljih vidova kolekcionarstva, zasigurno je sakupljanje umetničkih dela. Da li to baš mora uvek da bude tako i kako početi, tema je ovonedeljnog bloga.
Uvek kupujte ono što vam se dopadne. Na samom početku možda nećete biti sigurni šta vi tačno volite, ali to će se vrlo brzo promeniti. Ukoliko već imate neku kolekciju slika u kući, pažljivo osmotrite i zaključite šta vas je tačno privuklo na određenoj slici.
Beograd i dalje čeka otvaranje MSU i Narodnog Muzeja, do tada u ovom gradu svake nedelje možete naići na otvaranje izložbe, pored toga ima mnogo prodajnih galerija u koje možete ući i pogledati izložene radove. Savetujem vam da posetite i „Zepter“ muzej, koji predstavlja možda i najbogatiju zbirku srpskih umetnika.
Internet vrvi od sajtova koji promovišu umetnost, a informacije su sada lako dostupne – Iskoristiite to i istražite svoj ukus.
Ne budite stidljivi. Iako vam možda umetnici i galeristi na izložbama deluju rezervisano, ne oklevajte da im priđete i porazgovarate sa njima. Uostalom, njihov posao je da pordaju umetničke radove, tako da će sigurno biti srećni da porazgovaraju sa nekim ko je zainteresovan za umetnost. Ovo je jedan od načina da upoznate umetnike i saznate nešto više o njihovom radu.
Ne žurite. Na žalost, umetnička dela se ne prodaju preko noći. Dajte sebi vremena, razmislite o delu koje želite da kupite. Naravno, nemojte očekivati da će vas umetnik ili galerista čekati nedeljama, ali par dana je sasvim dovoljno da odlučite želite li da kupite delo koje vam se dopalo.
Odredite budžet kojim raspolažete. Unapred određen iznos koji želite da odvojite, olakšaće vam izbor. Ukoliko tek ulazite u svet kolekcionarstva i niste do kraja izgradili svoj ukus, pokušajte sa jeftinijim radovima, manjim formatima. Umetnici često prodaju skice ili potpisane printove. Njihova vrednost, pa samim tim i cena je niža od originalnih radova, a svakako bogati kolekciju.
Takođe, moj savet je da posećujete studentske izložbe, na prvom mestu navodim godišnje izložbe FLU i FPU koje se održavaju u junu. Iako u ovako ranom periodu umetnici još nisu izgradili svoj stil, dobar umetnik se već ovde prepoznaje.
Kako vreme prolazi, biće vam jasnije šta je to što vam se dopada i vaš ukus će se polako graditi. Tada ćete moći i više novca da odvojite za kupovinu umetničkih dela.
Ipak, ukus je kao i čovek stalno izložen promenama. Tako da je za očekivati da neki radovi na vas više ne ostavljaju jak utisak kao ranije, njih uvek možete trampiti ili preprodati.
Mnoge kolekcije dožive i da budu javno prikazane. Ukoliko jasno odredte smer koji vaša kolekcija prati ona može biti jedan lep presek stanja umetničkog stvaralaštva u vremenu u kojem živite i kao takva koristiti kasnije u održavanju kulturne baštine. Takav primer je već pomenuta „Zepter“ kolekcija.
Privatne zbirke, pored muzeja, oduvek su imale veliki značaj za umetnost. Uostalom, nisu li upravo kolekcionari oni koji diktiraju smer kretanja savremene umetnosti?!