Blog

#2 Meni omiljeni stari majstori

Ovonedeljnim blogom nastavljam da pišem o meni omiljenim slikarima, koji su uticali na razvoj umetnosti, ali čija su dela uticala i na moje slikarstvo.

 

Moris K. Ešer (1898 – 1972.)

M.K. Ešer

M.K. Ešer

Holandski umetnik, grafičar, predstavljao je nemoguće objekte. Bavio se ispitivanjem beskonačnosti refleksijie, simetrije, perspektive.

Studiozno je proučavao matematiku, iako je smatrao da nema dovoljno sposobnosti za nju.

Njegovi radovi veoma su popularni u svetu nauke i matematike ali i u popularnoj kulturi.

 

 

 

Balcony, www.wikiart.org

Balcony, www.wikiart.org

 

Cycle, www.wikiart.org

Cycle, www.wikiart.org

 

Relativity, lartespiegataaitruzzi.tumblr.com

Relativity, lartespiegataaitruzzi.tumblr.com

 

Print gallery

Print gallery

 

Spirals, WikiArt.org

Spirals, WikiArt.org

 

 

Henri Matis (1869 – 1954)

Henri Matis

Henri Matis

Francuski umetnki, bavio se skulpturom, grafikom, ali je najpoznatiji i najcenjeniji prema svojim slikarskim delima. Matis, Pikaso i Dušam su na početku 20 veka otvorili perod koji je uneo značajne promene u francusko slikarstvo. Iako Matisa

Dok je trajala okupacija Francuske u Drugom svetskom ratu, Matis nije napuštao zemlju. Kako bi imao dozvolu da izlaže, on i drugi umetnici morali su da potpišu zakletvu  i na taj  način prihvate arijevski status.

Matisov poslednji rad bio je na vitražu za crkvu Pokantiko Hils koja se nalazi u blizini Rokfelerovog imanja, severno od Njujorka. Prema rečima Rokfelera, maketa ovog projekta nalazila se iznad Matisovog kreveta kad je umro 1954, a instalacija je završena dve godine kasnije.

 

Mme Matisse, wikipedia.org

Mme Matisse, wikipedia.org

 

The Dessert Harmony in Red, wikipedia.org

The Dessert Harmony in Red, wikipedia.org

 

Conversation, wikipedia.org

Conversation, wikipedia.org

 

Interior with a Goldfish Bowl, wikipedia.org

Interior with a Goldfish Bowl, wikipedia.org

 

Les toits, wikipedia.org

Les toits, wikipedia.org

 

Vitraž u crkvi na Pokantiko Hilsu

Vitraž u crkvi na Pokantiko Hilsu

 

 

Maks Ernst (1891 – 1976.)

Maks Ernst

Maks Ernst

Nemački slikar, skulptor, grafičar i pesnik. Jedan je od začetnika dadaizma i nadrealizma.

1909. godine na Univerzitetu u Bonu upisuje studije filozofije, istorije, književnost, psihologije i psihijatrije. Veliko zanimanje pokazuje za crteže naslikane od strane mentalno obolelih osoba.  Takođe, te godine počinje i sam da slika.

Za vreme 1, Svetskog rada je mobilisan iz tog perioda ostali su sačuvani neki radovi ali i dnevnik koji je vodio.

1941. seli se u Ameriku, progonjen od strane geatapovaca. Te godine ženi se po treći put, ovog puta s Pegi Gugenhajm. I ova veza je bila kratkog veka. Ženio se ukupno četiri puta.

 

Epipheny, www.wikiart.org

Epipheny, www.wikiart.org

 

The eye of silence, www.wikiart.org

The eye of silence, www.wikiart.org

 

Landscape with shells, www.wikiart.org

Landscape with shells, www.wikiart.org

 

configuration no. 16, www.wikiart.org

configuration no. 16, www.wikiart.org

 

All lanes of lilac evening, www.wikiart.org

All lanes of lilac evening, www.wikiart.org

 

 

The gramineous bicycle garnished with bells the dappled fire damps and the echinoderms bending, www.wikiart.org

The gramineous bicycle garnished with bells the dappled fire damps and the echinoderms bending, www.wikiart.org

 

 

 

Nataviće se…

 

FacebookGoogle+TumblrLinkedInTwitterPinterestShare

# 1 Meni omiljeni stari majstori:

Egon Schiele (1890 – 1918.)

Eagon Schiele, www.theartstory.org

Eagon Schiele, www.theartstory.org

Stvarao na prelazu 19. u 20. vek, na početku pod uticajem Gustava Klimta u secesionističkom maniru. Ipak, slavu mu donose ekspresionistički portreti  i pejzaži.

1815. ženi se Edit Harms, a iste godine biva mobilisan, ali nastavlja da radi. Veliku slavu doživljava nakon izložbe u Beču 1918.

Umire u 28. godini od ptičije groznice, svega tri dana nakon Edit koja je umrla od iste bolesti.

 

 

 

Yellow city

Yellow city

 

Self-Portrait with Physalis, preuzeto sa: Google Art Project

Self-Portrait with Physalis, preuzeto sa: Google Art Project

 

Portrait of miss Waerndorfer, www.wikiart.org

Portrait of miss Waerndorfer, www.wikiart.org

 

Woman with black hat, www.wikiart.org

Woman with black hat, www.wikiart.org

 

Edith Schiele in gestreiftem Kleid sitzend

Edith Schiele in gestreiftem Kleid sitzend

 

 Two Girls on a Fringed Blanket

Two Girls on a Fringed Blanket

 

Mother with two children

Mother with two children

 

Otto Dix (1891 – 1869.)

Otto Dix

Otto Dix

Veoma obrazovan nemački slikar, jedan period je i predavao na Drezdenskoj akademiji, dok ga 1933. nacisti nisu oterali iz službe.

Učesnik je prvog svetskog rata kao dobrovoljac, a traumatična iskustva poneta iz tih godina preneo je kasnije na mnoge svoje radove.

2006. u Paviljonu Cvijete Zuzorić u Beogradu, organizovana je izložba crteža nastalih u ovom ciklusu.

Poznat je po svojim ekspresionističkim i dadaističkim radovima, mada je slikao i biblijske motive prema uticaju starih majstora. Predstavljao je sudbine ljudi na rubu društva, zahvaćene ratom i nemaštinom.

 

 

Martha Dix, preuzeto sa: wikiart.org

Martha Dix, preuzeto sa: wikiart.org

 

The Match Seller, preuzeto sa: tumblr.com

The Match Seller, preuzeto sa: tumblr.com

 

Strumtruppe geht unter Gas vor

Strumtruppe geht unter Gas vor

 

Cosi fan tutte

Cosi fan tutte

 

Sy von Harden, preuzeto sa wikiart.org

Sy von Harden, preuzeto sa wikiart.org

 

The Nun

The Nun

 

 

Iv Tangi (1900 – 1955.)

Yves Tanguy

Iv Tangi

U početku se bavio trgovinom i bio u mornarici, da bi ga susret sa Đorđom de Kirkom inspirisao da se bavi slikarstvom. Iako neškolovan, njegov prepoznatljiv stil brzo ga je priključio krugu nadrealista okupljenim oko Andrea Bertona.

Nakon Drugog svetskog rata, sa svojom drugom ženom Kay Sage, takođe umetnicom, seli se u Ujedinjene Američke Države, gde osnivaju umetnički studio i provode ostatak svog života.

 

 

Surrealist composition

Surrealist composition

 

Promontory Palace

Promontory Palace

 

Bez naziva, preuzeto sa: www.surrealism.gallery

Bez naziva, preuzeto sa: www.surrealism.gallery

 

Furniture Of Time

Furniture Of Time

 

Through Birds, Through Fire but Not Through Glass

Through Birds, Through Fire but Not Through Glass

 

Gustav Klimt (1862 – 1918.)

Gustav Klimt

Gustav Klimt

 

Austrijanac, za života veoma cenjen među svojim kolegama, dobitnik je prve nagrade na Svetskoj izložbi u Parizu, za rad Filozofija. S druge strane često je veoma kritikovan od strane javnosti. Prekinuo je svaki odnos sa institucijama kad su mu uništeni radovi naručeni za tavanicu Bečkog univerziteta.

Jedan je od osnivača Bečke secesije, ali pokret napušta 1908.

Danas, njegovi radovi su među najskupljima, a reprodukcije se nalaze svuda oko nas – na udžbenicima, knjigama, torbama. Mnogi modni dizajneri inspiraciju nalaze upravo na njegovim slikama.

 

 

Fritza Riedle

Portrait of Fritza Riedle

 

Portrait de Mada Primavesi

Portrait de Mada Primavesi

 

Malcesine am Gardasee

Malcesine am Gardasee

 

Portrait of Emilie Floege

Portrait of Emilie Floege

 

Death and Life

Death and Life

 

Avenue of Schloss Kammer Park

Avenue of Schloss Kammer Park

 

Nastaviće se…

Wolf Art Blog

 

Poseta Temišvaru i otvaranje izložbe “Diplomatik art”

Prošlog utrorka u Temišvaru otvorena je druga edicija izložbe Diplomatik art.

Ideja o izložbi pokrenuta je od strane lokalnog umetnika Ciprian Chirileanu, a u organizaciji mu pomaže Renée Renard, takođe umetnoca iz Temišvara.

U okviru izložbe radove je predstavilo 49 umetnika iz 18 zemalja sveta koje imaju konzulat u Temišvaru.

Zbog velikog broja radova, izložba je organizovana na 4 lokacije čija su otvaranja raspoređena u toku novembra.

Plakat Diplomatik art

sve fotografije preuzete sa FB stranice Diplomatic art

3. novembra u galeriji Helios, koja se nalazi u samom centru grada na velikom šetalištu, otvorena je prva izložba u okviru koje su pored mene radove izložili umetnici iz Perua, Indije, Italije, Bugarske, Tunisa, Švedske i Češke.

Otvaranju su pored organizatora i publike presustvovali i konzuli i počasni građani zemalja učesnica koji su me veoma prijatno dočekali.

Otvaranje izložbe Diplomatik art

 

Otvaranje izložbe Diplomatik art

 

Otvaranje izložbe Diplomatik art

 

DSCN8368

 

1

Izložbu su posetili i kolege umetnici koje sam upoznao prošle godine u Pančevu u okviru zajedničkog projekta“Banatski paviljon”. Nakon otvaranja smo prošetali gradom i čak su uspeli da me uvedu na njihovu već zatvorenu izložbu u “Muzeju revolucije” koja je bila organizovana u okviru Bijenala umetnosti Art encounters.

Noćni obilazak zatvrenog i ruiniranog muzeja Revolucije neverovatno je i pomalo jezivo iskustvo.

Asociatia Memorialul Revolutiei 16-22 Decembrie 1989 din Timisoara.

 

Livia Mateiaș

autor i na slici prisutna Livia Mateiaș

Nakon obilaska izložbi okupili smo se u Pabu, i iz njihove priče otkrivam da je Temišvar na dobrom putu da se razvije u bitan centar umetnsti. Činjenica da u okviru grada postoji likovna akademija, da su otvorene dve ozbiljne galerije koje sa bave savremenom umetnošću, kao i sve veći broj manifestacija posvećenih umetnosti svakako ide u prilog tome.

Grad je u velikim građevinskim radovima, mnogi trgovi su u rekonstrukciji, ali vidno se radi i na tom planu. Radovi ko radovi ni kod njih ne napreduju brzo, ali čak i sada zanimljiva arhitektura zaista pruža lep pogled na grad. Temišvar je svega 150 km udaljen od Beograda, isken da budem putevi ni sa naše ali ni sa njihove strane nisu baš najbolji, ali vredi odvojiti dva sata i posetiti ga.

Slikarstvo kao hobi

“Slikati je lako, kad ne znaš kako” rekao je Edgar Dega, slavni slikar impresionizma.  To bi bio moj odgovor svima koji kažu da ne umej da slikaju.

Pablo Pikaso smatrao je slikarstvo samo drugačijim načinom vođenja dnevnika. Pokušajte da na papiru bez reči iskažete svoja osćanja, razmišljanja, doživljaje. Videćete da znate.

E. Degas - Rehearsal of the scene

E. Degas – Rehearsal of the scene

Ovim blogom otvaram novu temu namenjenu vama koji ste zainteresovani za slikarstvo i želeli biste da se njime bavite iz hobija.

Tema je preopširna, a ja ću se truditi da svakim tekstom ukratko kažem neke osnovne stvari dovoljne za početak koje vi možete dalje istraživati.

IMG_0029

Smisao svakog hobija je upravo zadovoljstvo koje donosi. Ja sam razmišljao o tome zašto više ljudi nije odabralo slikarstvo za svoj hobi i došao do zaključka da im verovatno ne pruža dovoljno uživanja. Jer da biste uživali morate biti zadovoljni onime što radite od početka do kraja. Čini mi se da ljudi na početku krenu ispunjeni euforijom, ali kada vide da ono što slikaju baš i ne ispada onako kako su zamislili, sve manje bivaju zadovoljni i na kraju odustanu.

Ovaj tekst sam posvetio upravo tim ljudima koji su se zainteresovali i odustali. Želim da na osnovu svog iskustva ukažem na neke probleme i načine na koji mogu biti savladani, pružim savete i nadam se ubedim što više vas da slikate.

Ako biste decu u vrtiću pitali: “Ko od vas ume da crta?” svi bi digli ruke, ali ako pitate vaše kolege ili studente, srednjoškolce preko 70% njih reći će da ne zna. Ja se pitam “Kad su zaboravili?”

U slikarstvu se skoro sve da naučiti, to je zanat kojim svako može u velikoj meri da ovlada čak i bez posedovanja talenta.

10422228_1640414089528760_2959178146127225052_n

Izbor teme

Prva stvar koju treba da izaberete je tema. Postoje dva načina:

1. smislićete šta želite da slikate i onda na osnovu toga odrediti materijal i tehniku koju ćete koristiti

2. pogledaćete šta već imate od materijala pa ćete na osnovu toga izabrati neku temu

Ukoliko se ne radi o nečemu apstraktnom, ja vam savetujem da prvo ipak u galvi vizualizujete bar okvirno šta ćete slikate. Jer ćete tako znati šta vam je cilj i moći ćete da radite sve dog ga ne ispunite. A ako ne znate šta jecilj, lako ćete odustati i veće su šanse da se predomislite i da na kraju budete ne zadovoljni učinkom.

O tehnikama i materijalima nemam mesta da pišem u ovom blogu, ali pažnju tome ću posvetiti u nekom od narednih. To je polje koje konstantno napreduje i koje i ja stalno usavršavam, ali potrudiću se da vam skrem pažnju na osnove koje će biti dovoljne za početak.

Počnite sa crtežom

Za početak je najbolji crtež, on je osnova. Pored toga ne zahteva mnogo opreme. Olovku i papir svi imamo u kući, može i hemijska, flomaster…bilo šta. Možete crtati iz glave, a možete i po modelu.

Eksperimentišite s linijom.

Ovo je zanimljiv video u kome je istaknuto koliko ljudska civilizacija počiva na crtežu.

Pokušajte prvo s manjim formatima

Ako ste tek na početku, lakše će vam biti da počnete sa manjim formatima. Jednostavnije je manipulistai kompozicijom i brže ćete popuniti prostor.

Ne odustjate

Slika je gotova tek kad ste vi zadovoljni. Budite uporni, brišite, precrtavajte – sve  je dozvoljeno, ali ne odustajte. Jedino veće uživanje od onog dok slika nastaje je kada je slika gotova i kada joj nađete mesto u vašem stanu.

Kao i za sve i za slikarstvo je potrebno vreme i strpljenje. Siguran sam da će svaki vaš rad biti bolji od prethodnog. Samo budite otvoreni za ideje i uživajte u tome što radite.

Da li novac kreira umetnost?

art fair tokyo, preuzeto sa: www.blouinartinfo.com

 

Sajmovi umetnosti – za i protiv:

U poslednjoj deceniji uloga sajmova umetnosti drastično je promenila tržište umetnosti, pa možda i samu umetnost.

Većina njih koncentrisana je na savremenu umetnost, a pravo učešća nemaju umetnici kao pojedinci već galerije koje ih reprezentuju.

Encounters, Rebecca Baumann, preuzeto sa: www.artcollector.net.au

Encounters, Rebecca Baumann, preuzeto sa: www.artcollector.net.au

Broj sajmova svake godine raste, a Art Basel, Frieze London, Artis Sima, Volta, Unititeld imena su nekih od najvećih sajmova koji se trenutno u svetu održavaju. Svaki od njih se održava jednom godišnje i traje par dana. Za tih par dana sajam obiđe nekoliko desetina hiljada posetilaca, kolekcionara, galerista, umetnika, novinara, studenata i ljubitelja umetnosti iz celog sveta. Radove izloži nekoliko hiljada umetnika okupljenih oko nekoliko stotina galerija. Ulaznica za posetu sajmu košta par desetina eura, a učešće na sajmu u zavisnosti od broja kvadratnih metara koji su pod zakupom, plaća se i do 10.000 evra.

Andreas Christen. Preuzeto sa: http://www.massimodecarlo.com

Andreas Christen. Preuzeto sa: http://www.massimodecarlo.com

Osnovna ideja sajma je prodaja, a cene radova se kreću od hiljadu – dve, pa do par stotina hiljada eura, a u ponudi su grafike, slike, video radovi, skulpture, fotografije, to jest sve one kategorije koje smatramo lepom umetnošću.

Iz podataka koji su do sada izneti jasno je da su sajmovi namenjeni posetiocima sa veoma visokim prihodima. To je naravno pokrenulo niz rasprava o tome da li je u osnovi za održavanje jednog sajma ideja promociji umetnosti ili o zaradi novca.

Karin Sander - Body Scans, 2009. Niet Normaal as part of DaDaFest 2012. Photograph by Mark McNulty - Flickr - Photo Sharing!

Karin Sander – Body Scans, 2009. Niet Normaal as part of DaDaFest 2012. Photograph by Mark McNulty – Flickr

Pristalice ideje da sajmove zanima novac pre nego umetnost, kao prilog svojoj tvrdnji navode činjenicu da umetnik ne može sam izložiti svoja dela, već da mora postojati galerija koja ga zastupa. Samim tim umetnik treba da zadovolji kriterijume i ukus vlasnika galerije.

Naravno šta će biti prodato ne određuje galerista, već bogati kupac. Tu nailazimo na problem umetničke vredosti dela i opravdanosti to jest neopravdanosti cene za koju je prodato.

Kupci, pa samim tim i galeristi od umetnika zahtevaju konstantnost i prepoznatljivost. Što donekle uslovljava umetnika da mnogo ne menja stil.

Kako bi se približio ovom krugu, umetnik pravi niz kompromisa sa svojom umetnošću i pitanje je koliko daleko ode u želji za uspehom, jer taj uspeh ocenjuju ne tako stručni već pre bogati ljudi.

Na drugoj strani, koju zastupaju galeristi, organizatori sajma i neki umetnici, tvrde da je sajam posvećen umetnosti na prvom mestu.

Oni  to potvrđuju time što se pored prodaje na sajmu dešava niz otvorenih diskusija, predavanja vezanim za umetnost.

Takođe kažu da nigde sem na sajmu posetioci nisu u prilici da se susretnu sa tolikim brojem radova savremene umetnosti pristigle sa svih krajeva sveta i to u jednom danu. Nigde nije veća koncentracija umetnika i ljudi iz profesije nego na sajmu, pa je sticanje novih kontakata znatno lakše.

Oni takođe smatraju da kada posetimo muzej ili galeriju izbor nam je već napravljen, dok je na sajmu taj izbor na nama.

Ja svakako priznajući i prednosti i mane koje su doneli sajmovi, podržavam njihovo postojanje

Umetnost je neraskidivo povezana sa novcem, pogotovo ako se njome bavite profesionalno, ali bitan dodatak ovoj rečenici je da umetnost nije uslovljena novcem.

Gledajući razvoj umetnosti kroz istoriju i činjenicu da je ona oduvek bila dostupna samo najbogatijem sloju društva, uviđam da se mnogo toga nije promenilo do danas. Ipak ne može se reći da umetnost danas nije dostupna, zapravo je dostupnija nego ikad.

 

Bernier & Eliades - Dionisis Kavallieratos, preuzeto sa: http://www.lost-painters.nl/art-brussels-2013

Bernier & Eliades – Dionisis Kavallieratos, preuzeto sa: http://www.lost-painters.nl/art-brussels-2013

Pišući o sajmovima umetnosti pažnju sam posvetio najuticajnijim, ali naravno sajmovi se organizuju svuda u svetu i među njima ima i onih manjih, jeftinijih, pa čak i samim umetnicima dostupnih.

Zanimljiv mi je bio i podatak da se trenutno u svetu tri četvrtine ukupne prodaje umetničkih dela savremene umetnosti dogodi upravo na sajmovima, dok svega jedna četvrtina ide preko galerije i samih umetnika, što govori o značaju koji imaju.

Keri Oldham, All Our Endings, preuzeto sa: http://artists-studios.com/2014/05/keri-oldham

Keri Oldham, All Our Endings, preuzeto sa: http://artists-studios.com/2014/05/keri-oldham

U Srbiji se ne organizuju sajmovi umetnosti, uslovi tržišta to onemogućavaju. Malo je umetnika iz naše zemlje koji svoje radove predstaviljaju na sajmovima, trenutno to su umetnici okupljeni oko galerije U10iz Beograda, i Funnel galerije, čije je sedište u Bukureštu ali čiji osnivač Pedrag Popara radi na relaciji Beograd – Bukurešt.

Ipak, zainteresovani iz naše zemlje mogu posetiti ne tako udaljene sajmove koji se organizuju u Budimpešti, Beču, Milanu i sami donesu sud o ovoj, trenutno među ljubiteljima umetnosti veoma aktuelnoj temi.

Stalne postavke van Beograda:

Ukoliko ste pratili do sada moj blog, već ste upoznati sa ovonedeljnom temom. Dakle, nastavljam priču o stalnim postavkama koje sam lično posetio i koje su ostavile utisak na mene, s tim što sada pažnju usmeravam van Beograda.

Svega dvadesetak kilometara od Beograda, u Novim Banovcima nalazi se privatni muzej “Macura”.

Muzej "Macura". Preuzeto sa stillinbelgrade.com

Muzej “Macura”. Preuzeto sa stillinbelgrade.com

Vlasnik muzeja, Vladimir Macura, 2008. godine otvorio je ovaj prostor u kome je javnosti svakodnevno dostupna njegova privatna kolekcija koja predstavlja možda i najznačajniju zbirku umetničkih dela avangardne i posleratne umetnosti nastale na ovim prostorima.

Uzano i dugačko dvorište na obali Dunava, odvojeno od komšiluka, ispunjeno je skulpturama jugoslovenskih autora. Veoma moderna zgrada na dva nivoa, planski je građena kao muzej, a na ulaznoj kapiji stoji natpis: “Mom narodu”.

Posete ovom muzeju se najavljuju!

Iz muzeja "Macura"

Iz muzeja “Macura”

 

Vršački vinski putevi nas vode do još jednog privatnog muzeja “Gera Museum”. Zvanično otvoren pre svega nekoliko meseci, ovaj izuzetno zanimljiv prostor osim stalne postavke radova umetnika Živka Gere Grozdanića, povremeno organizuje i izložbe drugih umetnika. Pored umetnosti tu je i podrum vina koje se može degustirati, a naravno i kupiti.

Lično sam prisustvovao otvaranju ovog muzeja, zaista je to bio lep dan – dela savremene umetnosti, vedro nebo, prohladna prolećna noć, bend koji svira bluz, dobro vino, i zalazak sunca negde daleko u ravnici čiji mir remete samo, ne tako daleke, Vršačke planine. Evo par fotografija:

Gera Museum

Gera Museum

 

Gera Museum

Gera Museum

 

U Novom Sadu, na Trgu galerija nalaze se tri zdanja koja toplo preporučujem da obiđete.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – Postavku čini oko 150 dela, uglavnom slika koje su se nalazile u privatnoj kolekciji ovog diplomate.

Pavle Beljanski, pomagao je mnoge umetnike, a za sobom ostavio veoma vrednu kolekciju u kojoj se mogu videti radovi nekih od najistaknutijih srpskih umetnika kao što su Petar Lubarda, Nadežda Petrović, Milan Konjović, Ignjat Job i drugi.

Stalna postavka zbirke Pavla Beljanskog. Foto preuzeta sa http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/izlozba-gospodin-pavle-beljanski_636497.html

Stalna postavka zbirke Pavla Beljanskog. Foto preuzeta sa http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/izlozba-gospodin-pavle-beljanski_636497.html

 

Odmah pored se nalazi Galerija Matice srpske, koja poseduje jednu od najvećih zbirki nacionalne umetnosti. Stalnu postavku čini oko 500 radova, nastalih između 16. i 20. veka.

23. oktobra, ova galerija obeležava 168 godina postojanja. Dan Galerije posvećen je obeležavanju 200-godišnjice rođenja Dimitrija Avramovića, pa eto lepog povoda za posetu Novom Sadu.

Više informacija možete naći na njihovom sajtu: http://www.galerijamaticesrpske.rs/index.html

Galerija Matice srpske. Foto preuzeta sa: vojvodinaonline.com

Galerija Matice srpske. Foto preuzeta sa: vojvodinaonline.com

Treća u nizu je Poklon-zbirka Rajka Mamuzića. Još jedna veoma vredna kolekcija koja sadrži radove nastale uglavnomu drugoj polovini 20. veka.

Kao i spomen-zbirka Pavla Beljanskog, i ovaj prostor organizuje povremene grupne i pojedinačne izložbe autora zastupljenih u zbirci, predavanja, koncerte i seminare vezane za savremenu likovnu umetnost.

Poklon-zbirka Rajka Mamuzića. Preuzeto sa: www.geolocation.ws

Poklon-zbirka Rajka Mamuzića. Preuzeto sa: www.geolocation.ws

Vama, koje privlači savremena umetnost, preporučujem posetu Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Tamo se organizuju kustoske izložbe, a prva koja nam predstoji zakazana je za 28. oktobar. Reč je o izložbi slika Ane Vrtačnik.

Ostale informacije potražite na sajtu MSUV: http://msuv.org/index.php

MSUV. Preuzeto sa www.novisad.cc

MSUV. Preuzeto sa www.novisad.cc

Takođe u Vojvodini, grad Šid ima dva prostora s krajnje zanimljivim sadržajem.

Na prvom mestu tu je Galerija i Spomen-kuća Save Šumanovića. Ove dve lokacije pravo su mesto za upoznavanje sa uzbudljivim životom i veoma cenjenim delom ovog našeg umetnika.

Tamo su izložene slike svih faza njegovog stvaralaštva, od pariskog perioda, preko pejzaža do Šiđanki. Meni su se oduvek veoma dopadali zimski pejzaži.

Sava Šumanović - Šidska crkva. Preuzeto sa: www.riznicasrpska.net

Sava Šumanović – Šidska crkva. Preuzeto sa: www.riznicasrpska.net

U objektu koji se nalazi odmah pored kuće Save Šumanovića danas stoje izložene slike još jednog umetnika – Ilije Baščevića Bosilja. Njegovi radovi nisu privlačili mnogo pažnje pa su jedan period bili izloženi u malom delu kuće Save Šumanioviča, čiji je bio savremenik.

Meni je veoma zanimljiva njegova životna priča i umetnički razvoj, budući da je slikarstvom krenuo da se bavi tek u 62. godini života. Njegovo stvaralaštvo je dugo bilo slabo vrednovano, međutim danas likovna krtika, samoukom Iliji Boslilju daje veoma cenjeno mestu u istoriji umetnosti.

"Usud". Preuzeto sa: http://basicevic.net/slike.html

“Usud”. Preuzeto sa: http://basicevic.net/slike.html

Ukratko, ovo je bio moj izbor muzeja i galerija koje sam posetio i koje sam želeo i vama da preporučim. Budući da sam Pančevac, predeo Vojvodine mi je najbolje poznat, ali siguran sam da i južno od Dunava postoje stalne postavke koje vredi posetiti. Jedna od takvih je Kuća Milene Pavlović Barili u Požarevcu koju planiram da obiđem.

Voleo bih da svi vi koji ste posetili neki od muzeja, koje ja nisam sada naveo, u komentaru ostavite link ka sajtu ili naziv muzeja i lokaciju kako bi se ovaj spisak koji sam započeo proširio.

 

Stalne postavke u Beogradu…

Stara je priča o dva glavna muzeja u glavnom gradu koja ne rade, a i mnoge druge kulturne institucije su u veoma zapuštenom stanju. Ipak, u ovom tekstu želim da preporučim dostupne i dobro uređene stalne postavke na teritoriji Beograda, koje su na mene ostavile utisak.

foto: preuzeo sa www.znanje.org

foto: preuzeo sa www.znanje.org

 

Beogradski muzeji:

Na prvom mestu izdvojiću muzej Zepter. Kao što sam u nekom od ranijih tekstova napisao, to je zasigurno najveća zbirka srpske moderne i savremene umetnosti dostupna javnosti. Ova zbirka okuplja dela nastala u periodu celog prošlog veka, počev od Zore Petrović i Jovana Bijelića, preko  Ljube Popovića, Vladimira Veličkovića, Mrđana Bajića, Miška Pavlovića do Ivane Milev, jedne među trenutno najmlađim umetnicima prisutnim u kolekciji.

Na mene najjači utisak ostavila je slika Dade Đurića iz ’72. „L’ ECOLE DE DESIGN“, sa čijim radom sam se tad prvi put susreo. Svojim velikim formatom, bojom i kompozicijom uvukla me je u čudnu atmosferu koju oslikava između jave i sna.

 

Dado - L'École de dessin, 1972.

Dado – L’École de dessin, 1972.

 

Pored stalne postavke u okviru muzeja se nalazi i galerija koja povremeno menja postavku.

Ulaz u ovaj muzej se naplaćuje 200,00 rsd

http://muzejzepter.com/home

 

Legat Pera Lubarde na  Senjaku, nedavno otvoren, nalazi se u kući u kojoj je ovaj umetnik živeo. Postavku čini tridesetak slika i oko 300 crteža, koje su upotpunjene porodičnim fotografijama i ličnim predmetima umetnika. Kroz postavku vas može provesti neko od zaposlenih kustosa u ovom legatu, i tako možete čuti jednu zanimljivu priču o umetničkom ali i privatnom životu Petra Lubarde.

Cena: 200 rsd

 

 

 

Legat Petra Lubarde, preuzeto sa www.novosti.rs

Legat Petra Lubarde, preuzeto sa www.novosti.rs

Legat Petra Lubarde, preuzeto sa www.novosti.rs

Legat Petra Lubarde, preuzeto sa www.novosti.rs

 

Kad sam kod legata pomenuću i Legat Petra Dobrovića, koji sam posetio još kao student. Tada sam gledajući njegove slike učio da u svom radu na različite načine pristupim slikanju akta.

Ulaz u ovaj legat je besplatan

Petar Dobrovic, akt muskarca s ledja, 1918. Preuzeto sa www.galerijamaticesrpske.rs

Petar Dobrovic, akt muskarca s ledja, 1918. Preuzeto sa www.galerijamaticesrpske.rs

Muzej afričke umetnosti nudi izuzetno raznovrtan sadržaj. Iako navodeći ovaj muzej pomalo odstupam od teme, jer je to muzej pre primenjene umetnosti ili etnografije, na mene su jak utisak ostavile maske i odevni predmeti koji su tamo izloženi. Poseta ovom muzeju je bila jedno veoma inspirativno iskustvo za mene, s obzirom da predstavlja tradiciju nama tako daleku, pa stoga smatram da mu zaista pripada mesto na ovoj listi.

http://www.museumofafricanart.org/cp/

 

Foto: Muzej afričke umetnosti, preuzeto sa www.srbijadanas.com

Foto: Muzej afričke umetnosti, preuzeto sa www.srbijadanas.com

 

Galerije u Beogradu:

Tekst sam posvetio stalnim postavkama u Beogradu, ipak smatrao sam da je korisno imati i spisak galerija koje se trude da nam predstave kvalitetan sadržaj. Iako većina ovih galerija ima određeni koncept, ja sam odlučio da ostavim samo link ka njihovom sajtu na kome se možete informisati o zbivanjima u njima

"Veličković nagrada" u galeriji "Haos"

“Veličković nagrada” u galeriji “Haos”

SANU, www.sanu.ac.rs

ULUS i Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, www.ulus-art.org

FLU-a, www.flu.bg.ac.rs

Kuća legata, http://www.kucalegata.org/index.html

Progres, www.progres.rs

Haos, galerija specijalizovana za crtež, www.gallerychaos.com

Salon Muzeja savremene umetnosti, www.msub.org.rs

U 10, http://www.u10.rs/

RTS, galerija@rts.rs

KC grad, http://www.gradbeograd.eu/

Štab, https://www.facebook.com/Galerija-%C5%A0TAB-225850950942199/timeline/

Remont, www.remont.net

“Grafički kolektiv”, www.grafickikolektiv.org

“Zvono”, www.galerijazvono.org

 

Ne propustite:

Voleo bih da vas podsetim da je do kraja oktobra u Beogradu u Konaku kneginje Ljubice otvorena izložba “Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalni pohod cara Maximilijana I” koju i sam planiram da posetim ovih dana.

foto: sa portala City Magazine

foto: sa portala City Magazine

U sledećem tekstu pisaću o muzejima i galerijama koje se nalaze van Beograda.

 

 

Ne propustite: Gottfried Helnwein u Beogradu!

Nedavno sam lutajući internetom na sajtu, u svetu veoma cenjenog umetnika, Gotfrida Helnvajna, video najavu za solo izložbu koja Beograđanima biti otvorena za posete tokom novembra, decembra i prve polovine januara.

preuzeto sa: http://www.buzzfeed.com/hnigatu/works-of-art-you-wont-believe-arent-photographs#.rbGK7nzXOG

preuzeto sa: http://www.buzzfeed.com/hnigatu/works-of-art-you-wont-believe-arent-photographs#.rbGK7nzXOG

Izložba će biti otvorena od 6. novembra do 20. januara u Muzeju savremene umetnostu u Beogradu.

Gotfrid je svoj izraz predstavio u skoro svim medijima vizualne umetnosti, od slike i skulpture do preformansa, grafita, instalacije, fotografije. Njegove izložbe su među najposećenijim u celom svetu, a radovi mu se nalaze među vodećim svetskim muzejima savremene umetnosti i privatim zbirkama.

Uživo se nisam susreo sa radom ovog umetnika, ali čak i preko ekrana njegova dela me fasciniraju. Naravno, najviše me je privukao slikarski opus umetnika koji čine hiperrealne slike, velikog formata i provokativnog sadržaja. Jedva čekam izbliza da vidim potez kojim su izvedene, i sa tehničke strane proučim njegovo slikarstvo.

S druge strane zanimljiv mi je i Gotfrid kao ličnost. Status koji je on kao umetnik stekao, ne uvažava ni jedan umetnik iz naše zemlje. On je super zvezda, čije izložbu poseti preko 250.000 posetilaca, a klijenti su mu Šon Pen, Mik Džeger, Arnold Švarceneger i drugi.

Posetite sajt http://www.helnwein.com/ i pogledajte druge njegove radove.

Pročitajte i intervju sa ovim umetnikom u listu Danas:  http://www.danas.rs/danasrs/kultura/slike_u_glavama_su_problem.11.html?news_id=269487

 

Self-Portrait

Još više me raduje otvaranje Muzeja savremene umetnosti, koje je planirano za 20. oktobar.

Paradoksalno je da smo moje kolege i ja celo svoje školovanje završili bez mogućnosti da posetimo Muzej savremene umetnosti. Jedini kontakt sa savremenom umetnošću, nastalu van granica naše zemlje, nudile su nam retke kolektivne izložbe koje su organizovane u Legatu Čolaković, zatim Salonu Muzeja savremene umetnosti, u galeriji Haos i drugim, ali naravno da one nisu podmirile naše želje i potrebe. Zaista mi je drago što će se to uskoro promeniti, i nestrpljivo iščekujem taj veliki dan.

Muzej savremene umetnosti (fotografija preuzeta sa zvaničnog sajta  MSU)

Muzej savremene umetnosti (fotografija preuzeta sa zvaničnog sajta MSU)

 

Predstavljam svoju kolekciju!

 

Podstaknut prošlonedeljnom temom pod nazivom “Postanite kolekcionar. Koji su prvi koraci?”odlučio sam da predstavim svoju privatnu kolekciju. Većina ovih radova dela su mojih kolega sa fakulteta, mada ima i starijih umetnika. Od podataka naveo sam samo ime autora i tehniku kojom je rad izveden.

Rekao bih još i to da sam do dela u ovoj zbirki došao uglavnom trampom ili su mi poklonjena. Najviše me privlači psihodelična umetnost i nadam se da ću u budućnosti uspeti da u tom pravcu razvijem svoje kolekcionarstvo.

 

Miloš Đorđević

grafika, suva igla

 

1

 

 

Ruvarac

Crteži, kombinovana tehnika

 

2

 

4

 

3

 

 

Milan Bulatović:

1. Grafika, linorez

2. Crtež, tuš na papiru

 

5

 

6

 

Srđan Đile Marković

Grafika, digitalni print

 

7

 

 

Damjan Kovačević:

Crtež, akvarel

 

8

 

 

Petar Sibinović:

1. Skulptura u siporeksu

2. Crteži, flomasteri i olovka

 

9

 

10

 

12

 

11

 

13

 

 

Aleksandar Todorović

Grafike, digitalni printovi

 

14

 

15

 

16

 

 

Aleksandar Canić 

Slika, kombinovana tehnika na kartonu

 

17

 

 

Igor Krstć

Crtež, kombinovana tehnika

 

18

 

Postanite kolekcionar. Koji su prvi koraci?

izlozba-transformacije

Uvek kupujte ono što vam se dopadne. Na samom početku možda nećete biti sigurni šta vi tačno volite, ali to će se vrlo brzo promeniti. Ukoliko već imate neku kolekciju slika u kući, pažljivo osmotrite i zaključite šta vas je tačno privuklo na određenoj slici.

Beograd i dalje čeka otvaranje MSU i Narodnog Muzeja, do tada u ovom gradu svake nedelje možete naići na otvaranje izložbe, pored toga ima mnogo prodajnih galerija u koje možete ući i pogledati izložene radove. Savetujem vam da posetite i “Zepter” muzej, koji predstavlja možda i najbogatiju zbirku srpskih umetnika.

Internet vrvi od sajtova koji promovišu umetnost, a informacije su sada lako dostupne – Iskoristiite to i istražite svoj ukus.

Ne budite stidljivi. Iako vam možda umetnici i galeristi na izložbama deluju rezervisano, ne oklevajte da im priđete i porazgovarate sa njima. Uostalom, njihov posao je da pordaju umetničke radove, tako da će sigurno biti srećni da porazgovaraju sa nekim ko je zainteresovan za umetnost. Ovo je jedan od načina da upoznate umetnike i saznate nešto više o njihovom radu.

Veličković nagrada -Galerija haos (1)

Ne žurite. Na žalost, umetnička dela se ne prodaju preko noći. Dajte sebi vremena, razmislite o delu koje želite da kupite. Naravno, nemojte očekivati da će vas umetnik ili galerista čekati nedeljama, ali par dana je sasvim dovoljno da odlučite želite li da kupite delo koje vam se dopalo.

Odredite budžet kojim raspolažete. Unapred određen iznos koji želite da odvojite, olakšaće vam izbor. Ukoliko tek ulazite u svet kolekcionarstva i niste do kraja izgradili svoj ukus, pokušajte sa jeftinijim radovima, manjim formatima. Umetnici često prodaju skice ili potpisane printove. Njihova vrednost, pa samim tim i cena je niža od originalnih radova, a svakako bogati kolekciju.

Takođe, moj savet je da posećujete studentske izložbe, na prvom mestu navodim godišnje izložbe FLU i FPU koje se održavaju u junu. Iako u ovako ranom periodu umetnici još nisu izgradili svoj stil, dobar umetnik se već ovde prepoznaje.

Kako vreme prolazi, biće vam jasnije šta je to što vam se dopada i vaš ukus će se polako graditi. Tada ćete moći i više novca da odvojite za kupovinu umetničkih dela.

Ipak, ukus je kao i čovek stalno izložen promenama. Tako da je za očekivati da neki radovi na vas više ne ostavljaju jak utisak kao ranije, njih uvek možete trampiti ili preprodati.

Mnoge kolekcije dožive i da budu javno prikazane. Ukoliko jasno odredte smer koji vaša kolekcija prati ona može biti jedan lep presek stanja umetničkog stvaralaštva u vremenu u kojem živite i kao takva koristiti kasnije u održavanju kulturne baštine. Takav primer je već pomenuta “Zepter” kolekcija.

Privatne zbirke, pored muzeja, oduvek su imale veliki značaj za umetnost. Uostalom, nisu li upravo kolekcionari oni koji diktiraju smer kretanja savremene umetnosti?!

 

Sprečite oštećenje slike prilikom transporta!

IMG_2455

 

Bilo da ste umetnik na početku svoje karijere, neko od zaposlenih u galeriji ili kulturnoj instituciji, ili vlasnik umetničkog dela  evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da zaštitite sliku prilikom transporta.

Ovo je način na koji ja pakujem slike, malo kasnije ću vam opisati i neke druge varijante.

Od materijala potrebno:

  1. Zvučna izolacija – penasti materijal koji se stavlja ispod laminata
  2. Streč folija
  3. karton ili šperploča
  4. Lepljiva traka
  5. makaze, skalpel

Ukoliko šaljete uramljenu sliku, najveća opasnost vreba od oštećenja rama ili od pucanja stakla.

IMG_2454

Prvi korak je obmotavanje celog rama zvučnom izolacijom. Ovo vam možda zvuči čudno, ali verujte da je ovo najjeftinije i najsigurnije rešenje. Verovatno vam pucketava folija zvuči kao idealno rešenje, međutim iz mog iskustva zaključio sam da ona ne predstavlja dovoljnu sigurnost, osim ukoliko se ne obmota u više slojeva što znatno povećava cenu. Materijal za zvučnu izolaciju možete naći u prodavnicama građevinskog materijala na primer “Uradi Sam”, kupuje se na metar kvadratni i cena je pristupačna.

Sledeći korak je obmotavanje cele slike streč folijom pri tom posebno obratite pažnju da dobro zategnete zvučnu izolaciju tako da se ona ne pomera. Osim što služi da fiksira prethodni sloj, streč folija štiti rad od prljavštine i sličnoga.

Dodatna zaštita

Ovakav način zaštite dovoljan je ukoliko sami prenostite rad ili ukoliko on treba da stoji u nekom prostoru, čekajući izložbu. Međutim, ukoliko rad šaljete poštom savetujem vam da ga dodatno zaštitite i slojem kartona. Skalpelom izrežite dve ploče kartona u dimenzijama za po 7, 8 cm većim od dimenzija rada. Rad stavite između njih, a viškove savijte jedan preko drugog i čvrsto zalepite lepljivom trakom.

Umesto kartona, kao još boji vid zaštite možete koristiti šperploču izrezanu u dimenziji slike. Bitno je da između platna i nje stoji neki sloj zaštite kako se platno ne bi izgrebalo, moj predlog je zvučna izolacija. Šperploča će učvrstiti sliku i sprečiti da se platno probuši.

Dakle, ovako zaštićen rad trebalo bi da bezbedno stigne na mesto pošiljke, i delovaće profesionalno upakovan. Na žalost, oštećenja su uvek moguća, ali ovako barem dajete do znanja da ste uradili sve moguće da to izbegnete.

Neki drugi načini pakovanja

U slučajevima međunarodnog transporta, slanja slike avionom ili prilikom transporta velikih slika, platno možete skinuti sa rama. Platno uvijte u rolnu tako da oslikani deo bude sa spoljašnje strane (ovo je veoma bitno, ukoliko radite obrnuto, doći će do oštećenja slike). Zatim rad obmotajte najlonom i upakujte u tubu, a unutrašnji ram rasklopite i spremite za slanje. Ukoliko ovo niste radili, savetujem vam da potražite pomoć nekog stručnog.

IMG_2453

Neuramljene radovena na papiru možete pakovati u tube. U pošti prodaju kartronske tube do 80 cm, koje koštaju oko 80 dinara, za radove koji su veći možete koristiti vodovodnu cev. Zvuči smešno, ali pošto u Srbiji nema dobro opremljenih prodavnica za slikarski materijal moramo da se dovijamo.

Najsigurniji vid transporta je stavljanje rada u drvenu kutiju, ovo najčešće koriste muzeji. Ovo je veoma skup način, zahteva dosta materijala i vremena. Ali ukoliko želite da vaš rad do kupca stigne bezbedno, moj savet je da ne štedite.

Napomena: Ukoliko pakujete više radova, obavezno stavljajte lice jednog na lice drugog rada, to jest, naličje na naličje kako biste izbegli oštećenja.

Link za predavanje o pakovanju umetničkih dela: https://www.youtube.com/watch?v=1-paqlhfd20

Kako odabrati ram za sliku?

Kosmički predeo, 150 x 95 cm, (uramljena 175 x 120 cm), uljane boje na platnu, 2010.

Biranje ogovarajućeg rama za sliku nije ni malo lak zadatak. Njegova uloga je veoma bitna, osim što služi da zaštiti sliku ram je dodatno ističe.

Uramljivanju slike treba posvetiti vreme. Ram nije odvojeni deo slike, on postaje njena završnica i budući da je bilo potrebno silno vreme da se slika naslika ne treba brzati ni kad je u pitanju njeno uramljivanje.

Možda najveća greška pri odabiru rama je traženje onog koji odgovara nameštaju u kući ili drugim ramovima. Ram birajte samo u odnosu na sliku.

Ukoliko vam ovaj zadatak predstavlja problem, moj savet je da pitate autora za njegovo mišljenje, možda možete zajedno doći o nekog rešenja. Naravno vi taj predlog ne morate poslušati, ali osim što vam može olakšati izbor to je i jedan lep gest poštovanja umetnika i njegovog rada. Jer verujte, svaki umetnik, čak i kad proda svoju sliku voli da zna da  će je vlasnici čuvati i da će ona imati dobro mesto u njihovom domu.

Naravno to je jedna od opcija i to kada ste u mogućnosti da kontaktirate autora. U svim drugim situacijama prepišteni ste sami sebi i uramljivaču u kojeg imate poverenja.Melanholija,  90 x 120 cm,  ulje na platnu,  2008. (uramljena)

Pri odabiru rama generalni savet je da pratite pravac kojem slika pripada. Dakle ukoliko ste kupili neku apstaktnu sliku verovatno je da će neki jednostavan ram biti pogodniji od masivnog pozlaćenog.

Još jedna česta greška koju treba izbeći je napadan ram koji uzima više pažnje od samog dela.

Ovde bih napomenuo da neke slike i nije potrebno uramljivati, naročito kad su u pitanju dela savremene umetnosti. Umetnici se često opredeljuju za unutrašnji (blind) ram koji je obložen platnom, ponekad je i on oslikan i tada bi svakako stavljanje rama imalo samo ulogu sakaćenja umetničkog dela.

Kad su dela rađena na papiru (akvareli, crteži, grafike, printovi, fotografije) posebno ukoliko želite da vam ta dela traju dugo, potrebno je staviti paspartu. On služi da samo delo odvoji od stakla i time spreči njegovo oštećenje, budući da papir nije otporan na vlagu, pa se može se pojaviti buđ.

Paspartu može biti u različitim bojama i od različitog materijala. Ponekad je moguće koristiti i dupli paspartu, u različitim bojama radi postizanja boljeg efekta (prema pravilu prvi, unutrašnji okvir će uvek biti svetliji od spoljašnjeg). Najbolji, a ujedno i najskuplji je onaj napravljen od pamuka, i neutralne je boje, s druge strane tu su oni napravljeni od celuloze, jeftiniji i koji mogu biti u različitim bojama.

Radovi na papiru zahtevaju i staklo, čija je namena da delo zaštiti od prljavštine i prašine. I ovde postoji više varijanti.

Pored običnog stakla tu su i ona koja pružaju UV zaštitu, jer su dela na papiru veoma osetljiva na sunčeve zrake. Postoji i mat staklo koje je naročito pogodno ukoliko delo stoji nasuprot nekom prozoru i refleksija smeta sagledavanju dela.

Na kraju, tu je i pleksiglas, koji za razliku od stakla teže puca, a i lakši pa je za veća dela možda pogodniji. Ipak, njegove mane su što je znatno skuplji i vrlo lako se izgrebe.

Poslednja stvar na koju treba obratiti pažnju je da i sa pozadinske strane prostor između rama i slike takođe bude zaštićen kako prašina ne bi ulazila, kao i da način kačenja slike na zid odgovara njenim proporcijama i težini.

Šarena Čupava Instalacija, 80 x 80 cm, instalacija, 2011.Napomena: Jedan od problema na koje sam ja naišao je da ram skrati deo slike. Ram sam po sebi ima žljeb u koji rad treba da uđe, njegova debljina je i do 0.5 cm. To možda ne deluje mnogo, ali većina autora sliku radi bez rama, i vrlo često ako ne i uvek ovo skraćivanje slika sa po 0.5 cm sa sve četiri strane narušava kompoziciju. Zato ja uvek naglasim da se pre stavljanja rama, na ivice ukuca jedna tanka lajsna, koja se neće videti, a koja će sprečiti da ram pojede deo slike. Ovakav način uramljivanja uvećava njegovu cenu, pa uramljivači često kako bi postigli nižu cenu preskaču ovaj korak.

Napomena: Posebno vodite računa da uramljivanje ne ošteti delo i da je moguće bez ikakvih tragova ram skinuti.

Ramova koji mogu odgovarati uvek ima više. Tako da eksperimentišite, budite kreativni. Ukoliko želite neku promenu u prostoru, ponekad je dovoljno da samao preramite slike koje se u njemu nalaze.

Trajni izvoz slike – Kako ga obaviti?

Kako bih olakšao svojim kupcima, ali i kupcima svojih kolega umetnika proceduru trajnog izvoza umetničkog dela, evo kratkog teksta sa svim potrebnim uputstvima za obavljanje ovog zadatka. Postupak je zaista jednostavan i ne oduzima previše vremena i novca.

Ja sam do sada vadio samo papire za izvoz slike, ali pretpostavljam da se procedura ne razlikuje ni kad su u pitanju druga dela.

Prvi korak je odlazak u Republički zavod za zaštitu spomenika – Beograd, koji se nalazi u ulici Radosava Grujića 11. Zavod je otvoren svakog radnog dana od 9 do 14 h i nije potrebno nikakvo prethodno zakazivanje.

Treba poneti sliku, to jest umetnički rad koji će biti prevezen. Kod njih, uz vašu ličnu kartu popunjavate zahtev za izvoz i ostavljate broj pasoša i podatke osobe koja će prevesti delo preko granice. Zahtev može popuniti bilo ko, dakle ne mora to da bude osoba koja će delo prevesti, samo je potrebno da ponese svoju ličnu kartu i podatke osobe koja će izvršiti izvoz slike.

Takođe, tada ćete dobiti dve uplatnice. Iznos prve je 780 dinara i to je državna taksa, iznos druge je 1.100 dinara (za izvoz od jedne do tri slike, ukoliko iznosite više ovaj iznos se povećava) i to je na ime Zavoda.

Vreme potrebno za dobijanje dozvole je jedan dan. Dakle sutradan po pisanju zaheva, ponesete uplaćene takse i možete preuzeti dozvolu.

Ponesite i u boji odštampanu fotografiju slike koju izvozite.

Prilikom prelaska granice obratite se na carini, oni će vam izdati potvrdu da ste delo izvezli.

 

Broj telefona Zavoda je: 011 2454786

link njihovog sajta: http://www.heritage.gov.rs/cirilica/index.php

Napomena: Dobijanje ove dozvole je dovoljno u slučaju nekomercijalnog prevoza umetničkih dela – to znači, kupili ste sliku od nekog umetnika iz Srbije, i sada je nosite na venčanje vašeg rođaka kao poklon i u sličnim situacijama. Nisam siguran koliko se i da li se procedura razlikuje kada nosite umetnička dela radi prodaje. Informacije u vezi s tim potražite kod špediterske službe.

Napomena: Dobijanje dozvole neophodno je samo za originalna dela, dakle za printove nema potrebe vaditi nikakve papire. Ukoliko na granici postave neko pitanje dovoljno je naglasiti da je u pitanju print i da to nije originalno umetničko delo.

Intervju za internet magazin “Bulevar”

vuk vuckovic 00

Vuk Vučković je diplomirao slikarstvo 2010. godine na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, u klasi profesora Jovana Sivačkog. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima izdvaja prvu nagradu Vladimira Veličkovića za crtež 2011. i Nagradu FLU za kreativnu inovaciju, iz Fonda “Miloš Bajić”.

Trenutno radi na projektu „Sken Men”, koji je započeo 2010. godine. Radovi mu se nalaze u desetak kolekcija, zbirki i javnih prostora. Kako sam kaže, svojim delom zalaže se za nov i inovativan pristup umetnosti, umetnički aktivizam i slobode i alternativne izlagačke prostore. Član je neformalne grupe konceptualnih umetnika “ARTifAKT”, okupljene 2009. godine u Pančevu. Njihov cilj je stvaranje mreže mladih umetnika, kao i unapređenje načina predstavljanja konceptualne umetnosti u Srbiji. Teme određene projektom treba da, kroz umetnički rad, probude svest društva o socijalnom aktivizmu danas, kao i da podsete na slične aktivnosti iz proteklih godina 20. veka.

Imao si više samostalnih i grupnih izložbi. Šta trenutno radiš?

Da, imao sam 14 samostalnih i preko 80 grupnih izložbi. Poslednja samostalna „Vreme je da se upoznamo, onakvi kakvi stvarno jesmo” održana je u februaru, u galeriji “Zečević” u Beogradu. Tad sam prikazao crteže nastale u toku 2014. godine. Maske su osnovni motiv ove izložbe. One imaju neverovatnu simboliku u svakom, a pogotovo u našem, vremenu. Na mojim radovima one oslikavaju fetiše, fantazije ljudi koji ih koriste, a taj neko može biti bilo ko od nas.
Pored ovih novih crteža na papiru nastavljam sa svojom inspiracijom za doktorski rad, zvanom „Sken Men”.

Kako si dobio ideju za projekat “Sken Men” i šta je tvoja poruka?

Skenirani Čovek je serija radova na kojima se nalaze predstave ljudi u prirodnoj veličini propuštene kroz rendgenske zrake. Inspiracija za rad proizašla je iz razmišljanja o aktuelnim svetskim događanjima – terorističkim napadima, bombašima samoubicama, trgovcima organima, narko-bosovima. Fizionomija skeniranih ljudi i predmeti koje oni poseduju birani su tako da čine skup ekstremnih proizvoda današnjice, dok njihov spoljašnji izgled odgovara običnim ljudima koje svakodnevno viđamo. „Sken Men” pokreće temu kontrole društva, teorije zavere, tabua, identiteta, intime. Postavlja pitanje psihološkog i sociološkog miljea ličnosti koja poseduje ovakve predmete, kao i pitanje svrhe samih predmeta. Slušanjem vesti ili čitanjem novina možete zaključiti da je ova tema gotovo neiscrpna. Svakog dana mi se javi nova ideja za još jednog skeniranog čoveka.

U okviru opusa „Sken Men”, održao si i izložbu „Piktogrami savremenog društva”. Kako je do toga došlo?

Projekat čini trideset crteža na papiru. Motiv na crtežima se razvio iz projekta „Sken Men”, kao studije za lične, intimne predmete, koje određeni ljudi poseduju. Kasnije je serija crteža dobila svoju potpunu autonomiju – funkcioniše kao samostalna izlagačka celina. A erbraš se još jednom pokazao kao izvrsna tehnika za postizanje materijalizacije predmeta od kože, gume, stakla, metala, plastike, svile, čipke… Tema ovog ciklusa crteža bavi se pitanjem intime i tabua. Motivi na radovima su intimni, fetiš-predmeti, pištolji, vibratori, dildoi, lisice, tanga-gaćice, sado-mazo maske i ostala seks oprema… Intervencijom na pozadini rada, oduzimanjem njenog konteksta, ovi predmeti postaju simboli – piktogrami savremenog društva. Izložbe sam oranizovao u toku 2011/12. godine u Galeriji Kulturnog centra “Grad” u Beogradu i Galeriji “Dvorište” u Pančevu.

Ipak, nije oduvek sve bilo crno. U početnoj fazi tvog slikarstva radovi su bili veselijih boja?

Serija koju sam nazvao „Rani radovi” predstavlja moj prvi susret sa slikarstvom, pripremni period za upis na FLU i prve dve godine studija. Obuhvata period od 2003. do 2007. godine. Seriju slika „Izgubljeni Raj” čini dvadesetak radova nastalih u periodu 2008–09. godine. Želeo sam sebi da učinim interesantnijim svakodnevno slikanje istog modela. Odlučio sam da svog modela (starca) transponujem u situacije već viđene u istoriji umetnosti. On postaje Sveti Jeronim, starac sa Van Gogovih slika, mornar, i na kraju „Adam”, naslikan s leđa – prognan iz raja. Zatim, nastaje slika „Radost življenja” (raj), „Eva” (prognana iz raja), i tako serija slika sve više dobija svoju konačnu formu.
Razmišljajući kako bi ova serija slika mogla da se nazove, dolazim na ideju da simboličan naziv „Izgubljeni raj” može konceptualno da obuhvati sve što sam želeo reći.
Slike su toplih i veselih boja, međutim, kad se malo bolje sagleda njhov koncept, zapravo predstavljaju kritiku savremenog društva. Revolt prema čovekovom otuđivanju od prirode, gubljenju interesovanja i razumevanja za nju, čime je izgubio i svoju svrhu na planeti.

Kako publika reaguje na tvoje radove?

Veoma sam zadovoljan reakcijama. Dobio sam nekoliko nagrada za radove, od kojih je najznačajnija nagrada Vladimira Veličkovića. Takođe sam i od svojih kolega dobio pohvale, što mi je svakako pokazatelj da sam na dobrom putu. Primetio sam da na izložbe dolaze prijatelji i kolege umetnika, a prave publike ima vrlo malo. Uglavnom su to slučajni prolaznici.

Kako doživljavaš likovnu scenu Srbije?

Mnogi kažu da likovna scena ne postoji, što je donekle tačno. Ne postoje svi elementi koji trebaju da je čine, a to je na prvom mestu Mužeji. Ne postoji ni prava likovna kritika. retko ili nigde u novinama ne možemo naići na nečiji komentar na određenu izložbu, svuda su to samo obaveštenja. Pitam se gde su ljudi koji završavaju istoriju umetnosti, oni bi trebalo da se bave kritikom. Pored kritičara, fale nam i časopisi, mada Bulevar Umetnosti je na dobrom putu i to me jako raduje, a kako stvari stoje uskoro nećemo imati ni institucije (stanje u ULUS-u je krajnje dramatično). Nedostaju prave galerije savremene umetnosti koje su namenjene prodaji radova. Sve to kod nas zvuči kao neki scenario za SF. Što se tiče umetnika, ima ih mnogo i to kvalitetnih, moja generacija je proizvela dosta talentovanih umetnika poput Petra Sibinovića, Milana Antića, Jasne Damnjanović. Takođe cenim svoje starije kolege poput skulptora Viktora Kiša, koji stvara može se reći novu umetničku četvrt u okviru fabrike Trudbenik.Tu su svakako i ljudi okupljeni oko galerije U 10, zatim ljudi iz Inex filma, umetničkog udruženje C4 i PODR.UM.
Mnogo je lepih izložbi, novih izlagačkih prostora, ali kad se kaže likovna scena u Srbiji, nažalost misli se samo na Beograd.

Kakav je položaj umetnika u Srbiji?

Učlanio sam se u Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) 2011. godine, kako bih stekao status slobodnog umetnika, koji mi omogućava zdravstveno osiguranje, staž i uplatu penzionog minimalca. Međutim, to pravo je regulisano na nivou grada, tako da svi koji žive van Beograda nemaju pravo na to. Ipak, na moju inicijativu, uspeli smo da se izborimo za status slobodnog umetnika u Pančevu 2013. godine. Nažalost, u mnogim gradovima to još nije uvedeno, pa su mnoge moje kolege primorane da emigriraju u Beograd. Na osnovu ovoga jasno se vidi kakav je odnos države prema umetnicima. Bez obzira na to, meni lično je do sada bilo dobro. Primao sam stipendiju od države, živeo sam sa roditeljima u kući, gde je bilo dovoljno praznog prostora da napravim svoj atelje, a s vremena na vreme nešto se i prodalo. Ne mogu da se žalim. Mada, svestan sam da nisu sve moje kolege u takvoj situaciji. Ipak, sada je situacija malo drugačija, postao sam doktorant na FLU, gotovo je sa stipendijom od države a na roditeljsku stipendiju mi se ne vraća. Tako da ću pored učenja i pisanja doktorskog ispita morati uporedo i da zarađujem. Pančevo mi je odavno postalo tesno, iznajmio sam stan sa kolegom za atelje u Beogradu i sad sam uglavnom tu. To su sve dodatni troškovi, ali Beograd je, nažalost, jedino rešenje ukoliko želite da budete umetnik u Srbiji.

Koji su tvoji planovi ?

Sada moram malo da smanjim sa izložbama, treba mi vremena da se primirim i upustim u pisanje doktorskog rada. Tako da sam za ovu godinu, što se tiče samostalnih izložbi, završio. Čekam odgovore galerija za sledeću godinu, pa ne bih ništa da najavljujem. Grupne izložbe se u mom slučaju dešavaju barem jednom mesečno. Kada se jednom uđe u svet umetnosti, to posle mnogo lakše ide, što se tiče izlaganja. Sada me ljudi, i bez konkurisanja, sami zovu i predlažu za izložbe. Treba uvek pripremati nove radove, da se ne biste ponavljali. Sva ta jurnjava za novim radovima ume da bude zamorna. Slatke su to muke. Planiram i putovanje u inostranstvo, koje bi mi omogućilo širenje umetničke karijere na međunarodnu scenu.

Ukoliko vas je ovaj razgovor zainteresovao, možete posetiti Vukov sajt www.vukvuckovic.rs